Универзитет у Новом Саду Технички Факултет "Михајло Пупин" Зрењанин

Merne tehnologije


Sadržaj predmeta

Студијски програм : Видети књигу предмета.

Назив предмета: Мерне технологије.

Наставник: проф. др. Слободан Јанковић, дипл.инж.

Статус предмета: обавезан/изборни

Број ЕСПБ: Према табели планова студијских програма  (видети књигу предмета).

Услов: Уписан семестар на којем се слуша предмет (видети преглед студијских програма).

Циљ предмета:

Обезбедити  висок степен теоријских знања из области мерних технологија и инжењерских мерења и потпуно познавање мерних инсталација. Оспособљавање за самосталан рад у области инжењерских мерења, оспособљавање  за примену мерних система и пратеће опреме.

Исход предмета:

Студент резултативно: Познаје терминолгију и основне стандарде из области инжењерских мерења, познаје конструкцију и разуме начин рада мерних претаварача свих основних физичких величина, разуме и оспособљен ѕа самосталан рад са мерним системима савременог технолошког нивоа.

Садржај предмета:

Теоријска настава:

  • Увод и терминологија.
  • Мерна величина.
  • Карактеристике мерних претварача.
  • Критерији за избор претварача.
  • Кондиционирање сигнала.
  • Испитивање перформанси претварача: напонска и струјна карактеристика, осетљивост, поновљивост, линеарност, фреквентна карактеристика, праг осетљивости.
  • Калибрација.
  • Мерење померања.
  • Мерење притиска.
  • Мерење брзине и протока флуида.
  • Мерење температуре.
  • Мерење нивоа.
  • Мерење релативне деформације.
  • Мерење силе и момента.
  • Планирање мерења.
  • Обрада резултата.

Литература

Слободан Јанковић: Инструментације, Т.Ф. »Михајло Пупин«, Зрењањин, 2002.

Драган Станковић: Физичко техничка мерења, Научна књига, Београд, 1995.

Драган Станковић: Збирка задатака из физичко техничка мерења, Научна књига, Београд, 1995.

Број часова  активне наставе:  30

Теоријска настава: 26

Практична настава: 15

Методе извођења наставе Предавања се изводе екс-катедра, а вежбе у непосредном раду са студентима. Вежбе су усмерене на фамилијаризацију студената са реалним мерним претварачима и пратешим системима и  имају за циљ утрђивање градива, примену знања стечених кроз предавања.

Оцена  знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

 

Завршни испит

поена

Активност у току предавања

(5)

Seminarski

 

Активност у току вежби

(5)

Испит

100 (90)*

*) Током семестра студент може да полаже два колоквијума (овде се подразумева да је један колоквијум из дела градива који се слушају у оквиру предаванја, а други из дела градива који се односи на вежбе. Студенту који  положи  колоквијуме до дана завршетка предавања (искључиво оба !!! коловијума до краја предаваља у семестру у којем се предавања слушају!!!)  резултат са колоквијума признаје це као оцена испита. Положени колоквијуми (само ОБА положена колоквијума!!!) ослобађају  полагања испита, а оцена (средња) са оба колоквијума се признаје као оцена положеног испита (када студент пријави испит).

Онај студент који је положио оба колоквијума, а није задовољан постигнутом оценом може да приступи полагању испита. Моментом приступања полагању, сматра се да је поништио своју, раније добијену оцену и полаже испит поново.

Студент који не полаже колоквијуме или не успе да положи оба (!!!)  колоквијума до  краја предавања, нема ограничење за полагање испита (колоквијуми нису услов за  полагање испита).

Непролазна оцена на писменом испиту је истовремено укупно непролазна оцена у том испитном року.

Студент који на писменом делу испита добије прелазну оцену и није позван на усмени, може да приступи усменом испиту ако то жели, односно ако сматра да његов усмени испит може да потврди да има знања већа од оних показаних на писменом испиту. Усмени испит не искључује могућност смањења оцене са писменог испита до нивоа непролазне оцене.

Студент који је у објављеним резултатима испита неоцењен и позван на усмени, обавезан је да приступи усменом испиту. У случају да се студент који је позван на усмени испит не појави на усменом испиту добија непролазну оцену у том испитном року. Према томе, писмени испит је елиминаторног карактера и резулати истог важе само за тај испитни рок